Lekovita moć sunca poznata je mnogo pre nego što su otkriveni UV zraci i seže do antičkih vremena. Kasnije, u prvoj polovini 20 veka helioterapija je predstavljala efikasan vid lečenja, posebno u Evropi i Severnoj Americi.
1903. godine danski lekar Niels Finsen dobio je Nobelovu nagradu za svoj rad koji se odnosio na lečenje tuberkuloze ultraljubičastim zracima. Pojavom antibiotika, ovaj vid lečenja je pao u zaborav, a sunce je bilo naš prijatelj sve dok nisu počela da stižu upozorenja kako može biti opasno po zdravlje. Pa se otišlo u drugu krajnost. Kao i obično, istina boravi negde na sredini.
Dobro je poznato da sunce utiče na produkciju vitamina D u organizmu, ali to nije sve. Pod dejstvom sunčevih zraka se u organizmu stvara azot-oksid koji širi krvne sudove i dovodi do sniženja krvnog pritiska. Izuzetan značaj ima u regulaciji cirkadijalnog ritma. Još jedan fiziološki odgovor na izlaganje suncu jeste produkcija melanina koji štiti kožu i dublja tkiva od oštećenja i stvaranje beta-endorfina koji su odgovorni za dobro raspoloženje, doprinose opuštanju, ublažavaju bol i jačaju imuni sistem.
Sa druge strane, koža koja gori na suncu to pamti. Zbog toga je najvažnije pronaći meru i izlagati se suncu mudro - tako da se zadrže benefiti, a izbegnu opasnosti. Ishrana može da bude dobar saveznik na tom putu.
Zaštita hranom
Kvalitetne masnoće, dovoljno omega 3 masnih kiselina i obilje antioksidantnih materija pomoći će da se adekvatno pripremite za susret sa suncem.
Studije su pokazale da akutno izlaganje ultravioletnom zračenju dovodi do trošenja endogenih rezervi antioksidanasa i do oksidativnog oštećenja ćelija i inflamacije. Unosom antioksidantnih materija putem hrane ove rezerve se obnavljaju.
Antioksidansi koji najsnažnije štite zdravlje kože su lutein, likopen, beta-keroten i zeaksantin, a nalaze se u žumancetu, brokoliju, kelju, spanaću, paradajzu i šargarepi.
Beta-karoten redukuje mutacije na mitohondijama u ćelijama kože koje su povezane sa pojavom karcinoma. Još jedan antioksidans koji deluje zaštitno jeste astaksantin, karotenoid koji se nalazi u mikroalgama i morskim plodovima i smatra se da je njegovo zaštitno dejsto još jače od dejstva beta-karotena, pa se naziva i „unutrašnjom kremom za sunčanje“.
Kurkuma je sa snažnim antiinflamatornim delovanjem takođe dobra priprema za sunce. U poželjne namirnice spadaju i jaja, losos, lubenice, višnje, citrusno voće, brazilski orah, batat, tamna čokolada i zeleno lisnato povrće. Od napitaka, zbog visokog sadržaja epigalokatehin-3-galata (EGCG) koji sprečava genetska oštećenja u ljudskoj koži nastaloj usred izlaganja sunčevim zracima, preporučuje se zeleni čaj.
Kako bi se postigli maksimalni efekti ishrane koja će potpomoći zaštitu od sunčevih zraka, potrebno je poželjne vrste namirnica uključiti 6-8 nedelja pre planiranog izlaganja suncu.
Namirnice koje treba izbegavati
Koliko je važna hrana čiji unos treba pojačati pre izlaganja suncu, toliko je važno imati u vidu namirnce koje je potrebno izbegavati. Na prvom mestu to su šećeri i prerađeni ugljeni hidrati jer deluju inflamatorno i doprinose oksidativnom oštećenju. U istu grupu spadaju i biljna ulja u kojima dominiraju omega 6 masne kiseline, poput suncokretovog ulja jer podstiču inflamaciju.
Tokom izlaganja suncu, ukoliko ste osetljivi na sunčeve zrake, izbegavajte saharin koji dodatno može doprineti toj osetljivosti. Ponekad se na plažama može naći kantarionovo ulje koje se prodaje kao ulje za sunčanje. Iako u nekim drugim situacijama veoma korisno, ne koristi se za sunčanje pošto može dovesti do osetljivosti na sunčeve zrake. Isto se odnosi i na preparate kantariona koji se koriste oralno. Dakle, ako planirate na sunce, izbegavajte kantarion u bilo kom obliku.
Postepeno se izlažite suncu
I dok ishrana može doprineti zaštiti od štetnog dejstva sunčevih zraka, ipak je glavni ključ postepeno izlaganje suncu koje će potpuno isključiti mogućnost da dođe do opekotina. Izbegavajte boravak na suncu u vreme kada je najtoplije, a ako ipak provodite vreme napolju u to doba dana, tada prekrijte kožu kako biste je zaštitili. Koristite zaštitne kreme i birajte mesta na kojima vam je hladovina dostupna.