Kada dođe leto, dinamika svakodnevice se potpuno menja. Neki su dani užurbani, puni obaveza, posebno u vreme pripreme za godišnji odmor.
A onda se na odmor ode i sve se odjednom uspori do mere da nam se onaj prvi dan čini beskonačno dug. U tim momentima se zapitamo zbog čega na tako drugačije načine doživljavamo vreme, kada se radi o danu koji u svakom slučaju ima svoja 24 sata.
Beskonačni letnji raspust
Setimo se koliko su nam se beskrajno dugim činili raspusti u školi dok smo bili deca. Kada dođe poslednji dan škole i kada uzmemo svoje đačke knjižice, razmak između juna i septembra se činio kao jedan ogroman vremenski prostor kome smo se beskrajno radovali. U odraslom dobu ovaj period vidimo drugačije - koliko god da se radujemo letu uz planove da ga maksimalno iskoristimo, ono se svede na par vrelih meseci u koje smo nekako udenuli godišnji odmor. I premda se radi o potpuno jednakom vremenskom periodu u oba slučaja, ono što čini razliku jeste percepcija tog vremena.
Zbog čega drugačije doživljavamo vreme kao deca, a drugačije kao odrasli i zašto nam je prvi dan odmora tako dugačak? Kada smo deca, ali i kada se nađemo na nekom mestu po prvi put, sve nam je novo, nepoznato i našem mozgu je potrebno vreme da obradi ta nova iskustva i informacije koje dolaze do naših čula, pa imamo osećaj da ono sporije prolazi. Kako rastemo (ili dani na odmoru odmiču) sve je više poznatih mesta, prizora, iskustava, i našem mozgu tada treba manje vremena da smesti sve te informacije, pa nam se čini da vreme leti.
Kretanje čini razliku
Na trenutak se može pomisliti: pa zar ne primamo svakoga dana nove informacije, zar nismo izloženi novostima više nego ikada? Pa opet vreme prolazi brzo. E tu uvodimo komponentu kretanja, koja zaista čini razliku. Napravite eksperiment: izdvojte jedan slobodan dan i ceo provedite gledajući neku novu seriju. Odgledajte celu sezonu nečega što niste do sada gledali. A onda odvojte jedan dan i provedite ga u gradu. Šetajte, vozite bicikl, obiđite neka mesta na kojima nikada niste bili, zavirite u uličice u koje nikada niste ušli. Neka taj dan bude ispunjen aktivnostima koje podrazumevaju fizičko kretanje. A onda uporedite ta dva dana i zaključite koji je od njih bio duži, ispunjeniji? Koji je doneo više zanimljivih iskustava i za koji bi vam trebalo više vremena da ga prepričate? U koji od njih je stalo više života? Odgovor sigurno unapred znate, ali je doživljeno iskustvo ipak pravi put koji donosi promenu.
Vreme nije novac
Još jedan nemilosrdan „kradljivac vremena“ jeste ideja „vreme je novac“. Iako živimo u doba kada je tu tvrdnju lako percipirati kao istinu, ipak je treba prihvatiti sa rezervom. Kada se nečemu dodeli toliko merljiva vrednost, onda će se vrlo brzo stvoriti osećaj nedostatka, pa umesto da se teži da se vreme ispuni dragocenim iskustvima, ukazaće se potreba da se ispuni sa što više rada, kako bi se „potrošeno“ vreme opravdalo, jer se posmatra kroz prizmu novca. Tada će čitanje biti gubljenje vremena, trenuci provedeni sa prijateljima luksuz, a svaki momenat opuštanja i odmora će izgledati kao izgubljena mogućnost da se uradi nešto pametno. A to sigurno neće doprineti kvalitetu življenja.
Obojite život
Za mnoge od nas dani izgledaju prilično slično. Ustajemo u isto vreme, u isto vreme krećemo na posao. Na poslu isto okruženje, radni zadaci koji se ponavljaju, povratak sa posla, obaveze koje slede... I dok se okrenemo pored nas su odrasla deca, broj na kalendaru koji označava godinu neočekivano veliki, a iza nas je ostalo mnogo rođendana. Tada konstatujemo sa setom da je vreme suviše brzo proletelo i da ga nismo iskoristili onako kako bi voleli da jesmo. A ne mora da bude tako. Ako svesno obratimo pažnju na svet oko sebe, ako aktivno primećujemo nove stvari pored kojih bismo inače samo prošli kao da ne postoje, dajemo šansu sebi da usporimo vreme. Da u život unesemo više boje i živosti. Možemo da odemo na posao drugim putem. Da istražimo neki novi hobi. Provedemo dan sa planinarima. Da ne odbijemo poziv za druženje, samo zato što nemamo vremena. I tek tada onaj zdrav život o kome toliko pričamo dobija svoj pun smisao, jer nismo dodali prazne godine životu - koliko god zdrav bio, već smo život dodali godinama i dali mu potpuno novi kvalitet.
(Antrfile)
Da različito percipiramo vreme nečeg poznatog i običnog i nečeg što nam je novo, potvrđuju i ogledi u laboratoriji. Kada su u jednom istraživanju ljudima naizmenično puštani slajdovi sa fotografijama sasvim obične braon cipele, a onda između tih slajdova povremeno ubacivana slika neobičnog cveta, učesnici su sa potpunom sigurnošću tvrdili da je slajd sa cvetom duže trajao od slajda cipele, iako je vreme prikazivanja i jednog i drugog bilo identično.