05.09.2019.
Kada stigne rođendan, vreme je za zdravicu.
A kada je vreme za zdravicu, tada nam treba dobro vino. Postoji više parametara uz pomoć kojih se određuje kvalitet vina, a taj kvalitet se podiže na potpuno novi nivo kada je vino iz organske proizvodnje.
Šta je kod vina važno?
Ocenjivanje vina je posao iskusnih degustatora koji će se sa lakoćom nositi sa svim izazovima ove kompleksne materije. Utvrđuju se boja, bistrina, miris i ukus. Mirisne materije vina su isparljive i dolaze u kontakt sa nervnim završecima koji se nalaze u gornjem delu nosne šupljine, ali i kroz usta. Kratkotrajnim držanjem čaše u ruci, a zatim karakterističnim kružnim pokretanjem vina u čaši pojačava se isparavanje aromatičnih materija. Normalan vinski miris je standardni miris koji poseduju obična stona vina. Muskatni miris imaju vina od muskatnih sorti i može biti slabijeg ili jačeg intenziteta. Buke je prijatan i diskretan miris koji poseduju vina kvalitetnih i visokokvalitetnih sorti grožđa, a stvara se tokom starenja vina i specifičnog je karaktera za pojedine sorte. Od toga koliko je vino staro i kako je čuvano zavisiće da li je buke slabije ili jače izražen.
Ukus vina je utisak koji nastaje usled kombinacije alkohola, ekstrakta, kiseline, šećera i taninske materije i zavisi od odnosa ovih sastojaka. Ukoliko je odnos sastojaka harmoničan i usklađen, postiže se dobar ukus.
Formiranje ličnog ukusa
Postavlja se pitanje: šta je sa svima onima koji vole da popiju čašu vina, a nisu potpuno sigurni na koji način da procene vino, jer niti imaju iskustva u tome, niti dovoljno treninga kojim bi zapamtili, a onda napravili razliku između svih zavodljivih ukusa koji se nude. Kao i kod svake druge veštine i ovde je odgovor - u vežbanju. Pri tome, to vežbanje ne treba da podrazumeva veliku količinu vina, već raznovrsnost koja znači da će se u različitim prilikama isprobati drugačije vrste vina. To otvara mogućnost da se uoče razlike i da se postepeno stvara lični ukus koji će dobro doći u trenutku dok pogledom prelazite po vinskoj karti sa bogatom ponudom. I najveći poznavaoci vina često nisu saglasni koje vino u kojoj prilici treba piti, pa je stoga formiranje ličnog ukusa vrlo korisno, a predstavlja i zanimljivo istraživanje u kome možete uživati. Posmatrajte vino kao sastojak u hrani, jedan od začina koji se dodaju na samom kraju, u maloj količini, jer će na taj način ovo piće dodati novu dimenziju samom jelu, a sa druge strane, jelo će produbiti i pojačati doživljaj vina.
Kako odabrati pravu čašu?
Iskusne vinopije će biti veoma stroge u izboru čaše za vino, jer se smatra da vino “pati“ ako ga smestite u pogrešnu čašu. Pa tako belo vino zahteva čaše od tanjeg stakla, sa dužom drškom, telo čaše je uže i pri vrhu se sužava. Ove čaše su manje zapremine jer se belo vino služi hladnije, a manja količina će se brže ispiti i neće se zagrejati. Crvena vina se poslužuju u čašama sa kraćom drškom, a telo čaše se širi prema vrhu. Prilikom sipanja, belo vino se puni do najviše 60% zapremine čaše, dok se crveno ne puni više od 40%.
Šta da radimo ako u flaši ostane vina?
Uživali smo u vinu, društvo je otišlo, ali je u flaši ostalo još ukusnog pića i voleli bismo da ga sačuvamo. Promene na vinu mogu nastupiti već posle nekoliko sati nakon otvaranja flaše, a kakve će to promene biti zavisi od vrste i kvaliteta vina. Osnovni cilj kod čuvanja vina koje je ostalo u flaši jeste da što manje bude izloženo kiseoniku. Vino se zatvara ili gumenim vakum čepom ili pampurom koji je originalno bio na flaši. Flašu treba držati uspravno kako bi što manja količina tečnosti došla u kontakt sa kiseonikom, zatim je smestiti van domašaja svetlosti i na hladnije mesto, pa je frižider poželjno rešenje. Tako ponovo zatvoreno vino može da stoji tri do pet dana.
Pampur - od hrasta do boce
Ako je tačna tvrdnja da je loš čep smrtna presuda i najboljem vinu, tada je jasno koliko je važno čime će flaša vina biti zatvorena. Iako plutane zapušače spominje još Plinije, tek početkom 19. veka počinje organizovana proizvodnja čepova od plute koji se i danas koriste za zatvaranje flaša. Ovi čepovi dobijaju se od kore hrasta plutnjaka koji može dostići starost i preko dvesta godina. Kora ove vrste hrasta se neprestano obnavlja i ukoliko se ne skida može dodati obimu drveta čak 25 centimetara, a služi kako bi hrast zaštitila od vrućine, hladnoće i šumskih požara. Kada se skine kora sa drveta, počne rasti novi sloj, a potrebno je desetak godina kako bi se kora obnovila. Čepovi vrhunskog kvaliteta dobijaju se od hrastova koji su stari najmanje 50 godina.