Kada sunce postane neumorno i dani se rastegnu do kasnih večeri, vinograd počinje da diše punim plućima. Period od juna do jula u vinogradima nije samo vremenska etapa u kalendaru — to je vreme tihe drame, napetih iščekivanja i svakodnevnog rada koji će oblikovati ukus vina koje ćemo piti narednih godina.

Dok za većinu nas leto donosi odmor, za vinogradare ono znači borbu sa prirodom, pažljivo osluškivanje i brojne odluke koje se ne mogu odložiti.

U junu vinova loza ulazi u fazu intenzivnog rasta. Njeni izdanci rastu gotovo vidljivo iz dana u dan, listovi se šire i formira se zaštitni zeleni zid koji ima zadatak da upije što više sunca. Ali ono što je još važnije — počinje cvetanje.

Cvetanje vinove loze je kratak, ali ključan trenutak. Svaki sićušan cvet nosi potencijal za jedno grožđe, a svaki cvet koji se ne oplodi predstavlja izgubljenu bobicu. Vreme cvetanja mora biti suvo i toplo — ako naiđu kiše, vetrovi ili nagle promene temperature, cvetovi mogu opasti i smanjiti rod. Zbog toga vinogradari tih dana često stoje među čokotima, gledaju nebo, proveravaju prognoze, i nadaju se najboljem.

Krajem juna i kroz čitav jul, u vinogradu se obavljaju tzv. zeleni radovi — jedan od najvažnijih i najosetljivijih procesa u godini. To je trenutak kada čovek odlučuje koliko će priroda dati, a koliko će on usmeriti. Skida se višak mladica, proređuju listovi, odstranjuju dupli izdanci, a često se i redukuje broj grozdova.

Zašto se to radi? Jer nije cilj da čokot rodi što više, već da ono što rodi bude što kvalitetnije. Manji broj grozdova znači da će biljka svoju energiju usmeriti u one koji ostanu — grožđe će biti koncentrisanije, bogatije, punije ukusa. To je ono što pravi razliku između osrednjeg i vrhunskog vina.

Kako jul odmiče, a sunce postaje sve intenzivnije, grozdovi polako počinju da menjaju oblik. Još su zeleni i tvrdi, ali se već može naslutiti njihova buduća veličina. U vinogradima se tada često čuje izraz “verejzon” — to je trenutak kada grožđe počinje da menja boju, najavljujući skoriju berbu.

U ovom periodu, vinogradari redovno proveravaju stanje čokota — da li ima bolesti? Da li je potrebno još proređivanja? Kakva je vlažnost tla? Svaka odluka, svaka intervencija može da pomeri balans vina koje će tek nastati.

U vinogradima se tada vodi nevidljiva borba za savršenstvo. Iza svake čaše vina koje pijemo, stoje stotine odluka, hiljade sati rada i milioni sunčevih zraka koje su listovi loze pretvorili u sok života.Vino je mnogo više od pića. To je tečni zapis godišta, klimatskih prilika, ljudskih ruku i njihove brige.

Za duga popodneva pod suncobranom, tu su bela vina – Tamjanika, sa mirisom zove i breskve, ili Riesling, kiselkast i razigran kao letnji povetarac. Muskat je kao desert pre deserta – sladak, nežan i osvežavajuć. A Chardonnay? On je za one trenutke kad želite da leto miriše na puter, vanilu i sunčanu zrelost.

Crvena vina čekaju svoje vreme, ali i ona znaju da iznenade. Blago rashlađen Prokupac ili voćni Merlot idealni su za prohladne večernje razgovore kad cvrčci utihnu. Cabernet i Siraz prate roštilj, dim i smeh. Bermet dolazi tiho, kao kraj dana – začinski, pun priča, savršen za završetak večeri uz lagani desert.

Leto i vino — ne vole žurbu, teku svojim tokom. Uče nas da zastanemo, da nazdravimo danu, da se osmehnemo bez razloga. Nisu uvek stvoreni jedno za drugo, ali se uvek iznova zaljube kad se sretnu. Nazdravljamo novom letu!